Тајне и изазови музичке индустрије кроз серију предавања Драгана Амброзића у Ректорату Универзитета уметности

“Узимајући у обзир специфичне услове у којима сам одрастао у некадашњој Југославији, динамика организовања концертних догађаја била је такође специфична-неки концерти познатих музичара као што је била на пример група Deep Purple најављивани су месецима раније, сваки концерт се предуго ишчекивао.У младости сам развио уверење да би то требало да се промени, и да динамика музичких догађаја уживо значајно доприноси животу појединца и заједнице, промени музичког укуса, доживљају, па и неким можда суштинским променама у животу, управо кроз сусрет са омиљеним музичарем уживо.Радећи као музички новинар,  потврдио сам  ово уверење, да добар музички догађај уживо може донети публици прегршт нових искустава и суштинску промену у доживљају уметности уопште, а тиме стекао и трајно опредељење да се бавим послом организатора концертних догађаја” рекао је на почетку свог предавања одржаног у Ректорату Универзитета уметности у оквиру  гостујућих предавања UNESCO катедре за интеркултурализам, менаџмент уметности и медијацију на Балкану Драган Амброзић, до данас организатор више од 3000 концерата и аутор исто толико текстова и интервјуа са најзначајнијм музичарима нашег времена, музички селектор фестивала EXIT (Main stage) током низа година, те Beogradskog Jazz Festivala.

“Једно од најзначајнијих  питања је посвећеност. Бавити се организацијом музичких догађаја је захтевно, ризично и пресудно је издржати сва искушења на путу од идеје до реализације”, рекао је Амброзић, “а ту вам највише може помоћи дубока лична опредељеност, љубав према музици и решеност да се овакви догађаји заиста реализују без обзира на све препреке на које можете наићи на том путу.”

У наставку предавања Амброзић је пренео своја искуства према којима на  избор музичара који ће наступити утиче добра обавештеност, која се састоји из широке музичке културе, социологије познавања поткултура, односно њихових карактеристика и бројности на нашем тржишту – и коначно, познавање тржишта, односно чињенице колико која врста публике има новца да потроши на културне потребе као што је одлазак на концерте.

Амброзић је подсетио да концерт као производ није снимљена музика са плоче нити видео спот са Youtube-a, већ наступ уживо који ће се разликовати у односу на поједине жанрове, зато се добар организатор концерата  бави  истраживачким радом,  путује у иностранство, консултује се са колегама и  пријатељима чије мишљење цени, разгледа снимке концерата на  Youtube-u, стичући утиске о правим дометима потенцијалних гостију и њиховог наступа.

У другом предавању Амброзић се осврнуо на кључне елементе који чине пројекат као што су преговарање са иностраним агенцијама (формирање и давање понуде), избор простора у коме се програм одржава и договор за његово изнајмљивање, обезбеђивање техничке и бинске опреме, организацију свих елемената гостовања као и пратећих служби , уз пажљиве финасијске процене и развијање организационог и временског плана. Амброзић је посебно истакао важност technical readera и hospitality readera који концертне агенције шаљу, јер њихов садржај треба схватити потпуно озбиљно и одговорно, такође уз пажљиву финансијску процену обезбеђивања свега што се тражи.

После потврде гостовања (confirmation) и постизања договора (agreement) предстоји утврђивање сатнице читавог догађаја коју преузима тим за реализацију од минимално десет и више чланова са различитим задужењима. У овом тиму налазе се стручњаци различитих профила који могу да обезбеде логистику, уметничку дирекцију и техничко-практичну реализацију концерта.

Тренутак пуштања улазница у продају, калкулација њихове цене, ПР и благовремена комуникација са спонзорима такође су битни елементи за успех концертног догађаја.

Упркос свим напорима, може се догодити да музичар не пристане да већ договорена турнеја укључи и Београд, који се налази у сталној конкуренцији са другим европским градовима, на први поглед атрактивнијим за посету, нарочито за музичаре са других континената.

На дан концерта потребно је постарати се и за безбедност публике, поред стварања атмосфере код уласка, током концерта и на изласку, док се у завршници регулишу пореске обавезе према  држави, прикупља press klipping, и одвија финална комуникација са концертном агенцијом која је заступала музичара.

Посебну пажњу у својим предавањима Амброзић је посветио детаљима као што су  балансирање пословног резултата концерта, истичући да сви који су били ангажовани  на реализацији једног оваквог подухвата  морају бити комплетно и у року исплаћени, као и да гостујући музичар  треба да заврши своје гостовање  са позитивним утисцима о Београду, Србији, атмосфери и свему  што доприноси да се сарадања настави и у  будућности.

Баланс свих елемената концертног  пројекта,поштовање према свим учесницима и истинска посвећност музичком менажменету са његовим бројним ризицима и изазовима кључни су за постизање успеха.А успех се у овој области мери пре свега актуелношћу гостију и потврђеним кредибилитетом, који омогућавају дугогодишњи опстанак у музичком менаџменту на домаћој и међународној сцени.