ПРОМОЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ

У оквиру Дана Универзитета уметности
10. јун 2014. године

ПРОГРАМ ПРОМОЦИЈЕ

Водитељ
Жељко Максимовић, дипломац ФДУ

РЕЧ РЕКТОРА

проф. др Љиљана Мркић Поповић

***

ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈА МОНОГРАФИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ
https://www.youtube.com/watch?v=8RoZk5hpNuQ&feature=youtu.be

Презентацију су припремили Ненад Поповић, сарадник-монтажер, документариста са Факултета драмских уметности, Јулија Матејић и Жељко Радуновић, сарадници Универзитета уметности.

***

О МОНОГРАФИЈИ ГОВОРЕ

др. Ирина Суботић, професор емеритус

Драган Јовановић Данилов, књижевник

***

Данило Милојковић, гитара
студент Факултета музичке уметности

Јохан Себастијан Бах: Прелудијум
из Свите BW 995 у г-молу

***

Реч Ректора Универзитета уметности

Промоција Монографије Универзитета уметности затиче нас у ванредним околностима изазваним поплавама. Увидевши колико је сваки допринос у оваквој ситуацији вредан и значајан, студенти и професори Универзитета уметности предузели су низ активности и организовали бројне уметничке манифестације како би помогли угроженима. Поносни смо на њих због високог степена солидарности, јединства и саосећајности које су показали, а сваки факултет и Ректорат издвојили су достојну суму за помоћ угроженима као што ће и сав приход од данашње промоције Монографије бити усмерен најугроженијима.

Монографија Универзитета уметности изашла је из штампе 10. децембра 2013. у светлу великих јубилеја које смо прославили – 55 година од оснивања Универзитета уметности, 75 година од оснивања Факултета музичке уметности и Факултета ликовних уметности, односно успостављања високог уметничког школства у Србији, и 65 година постојања Факултета примењених уметности и Факултета драмских уметности. Оволике године развоја високог уметничког образовања у Србији обавезују нас да достојно наставимо путем наших претходника, истовремено имајући пуну свест о иновативним наставним приступима и реформама образовања које нам данашњица намеће.

Управо у жељи да сачувамо траг данашњице и избегнемо замку да значајне људе и важне догађаје сачувамо искључиво у личним сећањима, одлучили смо да сачинимо Монографију Универзитета уметности. Овај подухват настао је као резултат огромног труда, посвећености и ентузијазма свих чланова тима који је на њему радио, пре свих наших декана, колега проф. др Дубравке Јовичић, мр Милутина Драгојловића, ред. проф. Зорана Булајића и мр Зорана Поповића. Посебну захвалност желим да изразим Одговорном уреднику Монографије, проректорки Марини Накићеновић, Главном уреднику, професору емеритусу Светозару Рапајићу и Ликовно графичком уреднику, професору Илији Кнежевићу. Њихова систематичност, стрпљење, преданост и брижљивост у избору сваке речи и сваке фотографије од непроцењивог су значаја за садржај и изглед ове драгоцене књиге. Такође, захваљујем Министарству културе и информисања на финансијској подршци и разумевању значаја овог издања.

Пажљивим читањем и посматрањем, лако је увидети да Монографија представља управо оне принципе на којима почива Универзитет уметности: даровите студенте, изабране кроз најстрожу селекцију, изузетне професоре, врхунске уметнике и теоретичаре признате у својим професијама и резултате наставних програма који се стално преиспитују и усклађују са актуелним образовним процесима.

Срдачно препоручујем Вашој пажњи Монографију Универзитета уметности са надом се да ћете јој се изнова враћати. Управо ће то бити потврда њеног квалитета и значаја који има, или ће тек имати, за све нас који смо свесни посебности Универзитета уметности, једине високошколске уметничке институције на овим просторима.

Фотографије са Промоције Монографије Универзитета уметности

Говор др Ирине Суботић, професора емеритуса

Једна репрезентативна, озбиљна, лепо дизајнирана монографија са много важних података посвећена је установи која на највишем нивоу брине о образовању у области свих уметности, модерне културе и савременог руковођења културним институцијама у најширем смислу: Универзитет уметности у Београду је имао много разлога да недавно објави монографију јер је 2013. прослављено више од 50 године од оснивања овог Универзитета, формираног као Уметничка академија 10. јуна – на данашњи дан 1957. године. Од 1973. бивше академије постају факултети, а Уметничка академија прераста у Универзитет уметности.

Уз срдачне честитке свима и на свечаности којим се обележава Дан Универзитета уметности и за сјајно објављену монографију на 290 страна великог формата и луксузне штампе, слободна сам да поменем да су за њу заслужни најпре др Љиљана Мркић Поповић, ректор, одговорни уредник проф. Марина Накићеновић, проректор, главни уредник Светозар Рапајић, професор емеритус, чланови редакције: декани др Дубравка Јовичић са Факултета музичке уметности, проф. Милутин Драгојловић, са Факултета ликовних уметности, проф. Зоран Булајић са Факултета примењених уметности и проф. Зоран Поповић са Факултета драмских уметности. За сјајно ликовно и графичко решење био је задужен професор типографије Илија Кнежевић, сарадници на књизи су били Јасмина Миловановић и Жељко Радуновић; а за одличан превод на енглески језик честитке се упућују Јеленки Срећковић. Могла бих да ређам и друге сараднике, зауставићу ће се на овом низу – било их је много јер оваква књига не може да се уреди и објави без доброг и сложног тимског рада. Још једном срдачно честитам свима који су доринели да Универзитет уметности добије публикацију која уз много података о самом Универзитету, као и о сваком од четири Факултета – Факултетима музичке, ликовних, примењених и драмских уметности – пише као о посебним организмима усклађених профила и задатака који истовремено функционишу у правцу највиших квалитета, као заједничко тело, али сваки са својим посебностима говори о могућим различитим формама организовања и делатности. Тако кроз текстове пратимо најпре заједничке црте које обједињује Универзитет уметности, поносан на своје сјајне студенте, „елиту српске културе и уметности“, како пише у монографији, и на активне алумне, али и на професоре снажних индивидуалности, богатих и успешних стручних и научних биографија. На основним, мастер и докторским студијама спроводи се настава у акредитованих 68 студијских програма; Универзитет је издао око 270 књига, уџбеника и других публикација; од 1991. године организује Летњу уметничку школу, популарни ЛУШ, и ЛЕМЕК – Летњи међународни камп од 2001. у разним просторима и градовима, сарађујући успешно најпре са колегама с наших простора, потом из региона, а онда и са ширим међународним сродним универзитеским установама.

Иако књига о Универзитету уметности није исцрпна научна, историографска студија она има довољно података да можемо да пратимо сажете историјате сваког од четири факултета, да читамо како су настајали од – углавном – приватних иницијатива и скромних школа, да би се у периоду просперитета српске, а потом југословенске државе развијали у правцу данашњих профила са најкарактеристичнијим одликама сваког од факултета. Сви они имају своје посебности које зависе од суштине медија којима су посвећене, али и од визија њихових оснивача, некадашњих и садашњих професора. Јер – једна од изузетно драгоценијих информација које срећемо у монографији – јесу спискови свих професора и наставног особља у ширем смислу где читамо да су кроз сва четири факултета посебно, дакле самим тим и кроз Универзитет уметности као целину, прошли најеминентнији и најцењенији интелектуалци нашег друштва, најзначајнији ствараоци – најпознатији уметници, што даје кредибилитет овој установи, уздиже је високо на пиједестал образовне установе а нама свима који на било који начин и данас доприносимо њеном раду, чини посебну част. И задовољство.

Као и свака књига која има за циљ да се у рукама држи са радошћу и лепим подсећањима, и ова монографија је испуњена лепим фотографијама са много младих стваралаца у ведрим тренуцима њиховог живота, учења и стварања, као и беспрекорним снимцима амбијената у којима се ради и борави, како самог Ректората на Косанчићевом венцу где се сада налазимо, тако и осталих здања у оквиру Универзитета уметности. Само понегде читамо отмене назнаке да је, на пример, Факултет ликовних уметности у пет зграда на три локације, из чега се лаички читалац не може да информише о стварним условима у којима се налазе и овај али и други наши факултети. Књига није ни имала намеру да маркетиншким потезима апелује да се услови рада на свим факултетима побољшају, што нас данас, овде, не спречава да истакнемо – говорим у своје, лично име – да и Болоњска конвенција којој су се наши универзитети приклонили, и опште европске и светске тенденције просвете, подразумевају више наменског, дакле адекватнијег простора за студенте и наставнаике, и још бољу опремљеност, и још активнију покретљивост студената, и још веће учешће наставника у међународним универзитетским круговима. То све – разуме се – зависи од статуса које је високо (и не само високо!) образовање има у нашем друштву и посебно у свести власти која води ово друштво у нама данас доста непознатом правцу. Сигурна сам да ниједан ректор, декан, професор, доцент, асистент, докторант, магистар или студент основних студија не би одбио услове који се нуде у просвећеним земљама и друштвима која мисле о будућности своје нације а које сматрају да су знање, креативност и критичко мишљење основе модерних цивилизација, упркос свим нивоима глобализације и разним манифестацијама неолиберализма под чијим претњама сви живимо и којима одолевају само најпросвећенији.

Да има наде да ће наше друштво опстати показује пример овог Универзитета уметности које је свесно да је затварање у уске локалне границе погубно за критичке ставове, јавно истакнуте и изречене, који – једини – могу да буду позитивни корелативи када мислимо да све знамо и да све можемо сами. Присуством и активним учешћем у бројним међународним, регионалним и стручним мрежама Универзитет уметности је показао да не само уме да отвара своја врата другим знањима, већ је понудио и самосвојне, јединствене програме и идеје због чега је стекао посебан углед. Мислим, на пример и између осталог, на високо позиционирање стручњака са Универзитета уметности у Одбору Европске лиге институција уметности – ELIA, затим у мрежи франкофоније, у Европској универзитетској асоцијацији EUA; Европској мрежи центара за образовање администратора и менаџера у култури ENCTAC, Дунавске и Балканске, Јадранко-јонске мреже и на многе, многе друге примере….а посебно на директно повезивање са сродним факултетима и универзитетима у свету, од Кине и Сједињених Америчких Држава до готово свих европских земаља, с нагласком на земаљама из региона и на бројне госте које је тим путевима Универзитет позивао да део свога знања и светских успеха пренесу нашим студентима, или стварао могућности да наши студенти упознају искуства света; поменућу и UNESCO-ву катедру за интердисциплинарне студије менаџмента културе и медија, на програм Erasmus Mundus који доводи најуспшније студенте из готово целог света да овде, у Београду и Србији, стичу нова знања и искуства, или Мастер студије у међународном истраживању перформанса MAIPR; бројне стручне публикације које се овде издају, а за пример наводим Зборник радова Факултета драмских уметности који излази од 1997. и који окупља велики број угледних домаћих и страних сарадника; ув