Преминула Даринка Матић Маровић, професор емеритус и некадашњи ректор Универзитета уметности у Београду

Са великом тугом Универзитет уметности обавештава колеге, академску и ширу јавност да је 15. јула 2020. године у 83. години живота преминула Даринка Матић Маровић, прослављени диригент, професор емеритус и прва жена ректор Универзитета уметности у Београду.

In memoriam
проф. емеритус Даринка Матић Маровић
(1937-2020)

Даринка Матић Маровић (Херцег Нови, 1937 – Београд, 2020) је читав радни век провела на Факултету музичке уметности и Универзитету уметности у Београду. Деловала је као професор дириговања и диригент мешовитог хора, симфонијског оркестра и Академског хора „Collegium musicum“ Факултета музичке уметности. Године 2011. изабрана је у звање професор емеритус Универзитета уметности у Београду.

Више од три деценије била је ангажована и као професор на Музичкој академији у Подгорици и Цетињу (Црна Гора) и као професор и диригент оркестра на Академији умјетности Универзитета у Бањалуци (Босна и Херцеговина).

Својим педагошким радом обликовала је генерације диригената, данас угледних универзитетских професора, директора опера, уметника са завидним уметничким биографијама и то на читавом простору некадашње Југославије. Своја огромна знања и уметничка искуства дуги низ година преносила је студентима, градећи њихов високопрофесионални однос према раду, етичност и високе хуманистичке идеале, чиме је дала немерљив допринос општем развоју професионалних стандарда у музичкој уметности и уметности уопште.

Паралелно са педагошким радом развијала се бриљантна уметничка каријера Даринке Матић Маровић, уз стални ангажман у раду са два академска хора – женским хором „Collegium musicum“ Факултета музичке уметности и мешовитим хором „Обилић“ Културно-уметничког друштва Бранко Крсмановић. Са овим ансамблима наступала је у најпрестижнијим дворанама широм света и освојала бројне награде на најзначајнијим домаћим и међународним такмичењима. Дириговала је многим угледним светским и домаћим оркестрима, а неретко су њени концерти проглашавани догађајима сезоне.

Репертоарски, интересовања Даринке Матић Маровић, као диригента, кретала су се од музике ренесансе и барока, преко класике и романтизма, па до најсавременијих тенденција у области уметничке музике. Имала је велику улогу у промоцији дела домаћих стваралаца, јер је давно поставила извођачке и репертоарске критеријуме и тако нашу музику учинила слушљивом, комуникативном и радо извођеном на подијумима широм света.

Критика је била једногласна – њене интерпретације достизале су техничку перфекцију, стилску уравнотеженост, несвакидашњу комуникативност, а њена изразита музикалност, знање и вештина у управљању и најгломазнијим извођачким апаратом, претварала је стандардне концертне просторе у „храмове музике“.

Даринка Матић Маровић је поседовала неисцрпан радни потенцијал који се није ограничио само на уметничку и педагошку делатност, већ је обављала најважније функције на матичном факултету – Факултету музичке уметности и Универзитету. Била је шеф Катедре за дириговање, члан и руководилац бројних факултетских и универзитетских тела, као и државних органа. Била је прва жена декан Факултета музичке уметности, у три мандата, и прва жена ректор Универзитета уметности у Београду у чак пет мандата (1989-1998). На овим функцијама показала је неизмерну енергију, упорност и знање, оставивиши трајан печат у раду ових високошколских установа. Огромним залагањем и умешношћу значајно је допринела побољшању услова рада, афирмацији и угледу Факултета и Универзитета.

Поставила је стандарде у свим областима свог деловања и имала је непроцењиву улогу у развоју српске музичке и културне сцене и академске заједнице. Као лидер у свим пољима свог рада, наишла је и на одговарајућа друштвена признања, међу којима су: Вукова награда, Октобарска награда града Београда, Велика плакета са повељом Универзитета уметности, Велика златна плакета „Сретен Стојановић“ Универзитета уметности, Награда за животно дело Удружења музичких педагога, Награда за животно дело Удружења музичких уметника Србије и још мноштво повеља, диплома, захвалница. Године 2011. постала је добитник почасног доктората Универзитета Црне Горе.

Њена људска топлина, безрезевна пожртвованост и конструктивност доприносили су стварању позитивне атмосфере узајамног поштовања и уважавања у свим срединама у којима је радила, због чега ће остати запамћена као једна од омиљених професора, колега, декана и ректора.