ДАНИ УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ 2010

17. децембра 2010

ред. проф. Чедомир Васић ФЛУ, ред. проф. Гордана Комад Арсенијевић ФПУ, ред. проф. Јелица Ђокић ФДУ, проф. др Мирјана Веселиновић Хофман ФМУ и Драган Брајовић СОКОЈ

Отварање изложбе студената генерације ФЛУ и ФПУ – Галерија ФЛУ 20. децембар

: ред. проф. Зоран Вуковић, Декан ФЛУ и проф. др Љиљана Мркић Поповић, Ректор Универзитета уметности

: ред. проф. Марина Накићеновић, Проректор Универзитета уметности и ред. проф. Бранислав Карановић

: ред. проф. Зоран Вуковић, Декан ФЛУ, Тијана Ђинђић -студент генерације ФПУ, проф. др Љиљана Мркић Поповић, Ректор Универзитета уметности, Наташа Стојановић - студент генерације ФЛУ и Јелена Стевановић - студент генерације ФПУ

: Публика на отварању изложбе

: Публика на отварању изложбе

ПРОГРАМ ПРОСЛАВЕ

Водитељи
Александра Алач, студенткиња IV године Глуме ФДУ
Александар Радојичић, дипломац ФДУ

_DSC1708

РЕЧ РЕКТОРА
_DSC1718
проф. др Љиљана Мркић Поповић

Уважени гости, професори и студенти,

Са великим задовољством поздрављам Ректора Београдског универзитета – проф. др Бранка Ковачевића, Ректора Универзитета у Крагујевцу – проф. др Слободана Арсенијевића, Ректора Универзитета у Косовској Митровици – проф. др Здравка Витошевића, Ректора Универзитета у Новом Пазару – проф. др Ћемала Долићанина, Помоћнике Министра просвете: за Високо образовање -др Слободана Јауковића, за Финансије – госпођу Бојану Митровић, за Међународну сарадњу – госпођу Весну Фила, Професоре емеритусе Универзитета уметности – Светозара Рапајића и Миланку Берберовић, Председницу општине Стари град госпођу Мирјану Божидаревић, Проректоре Универзитета у Нишу, Проректоре Универзитета уметности и Декане факултета Универзитета уметности.

У овом свечаном часу, када сумирамо резултате претходне године и када награђујемо најбоље и најзаслужније, волела бих да могу да истакнем само оно што чини ову годину успешном: да је Универзитет уметности акредитован као инстуитуција, да су студијски програми на сва четири факултета уметности на свим нивоима наставе акредитовани, да је у току акредитација наших интердисциплинарних студија коју обављамо озбиљно и детаљно, да смо у протеклој години изабрали прве професоре емеритусе, да су сви годишњи и дипломски испити успешно обављени, да наши дипломци добијају нову диплому Универзитета уметности, да је Летња уметничка школа у Сењском руднику обавила своју мисију – са седам радионица и учешћем професора и студената сва четири факултета, (презентација је управо у току), да смо после много година обновили издавачку делатност и издали капитално дело (промоција књиге «Писмо» проф Стјепана Филекија је такође у оквиру Дана универзитета уметности), да су наши студенти и њихови професори освојили бројне награде на музичким, ликовним и дизајнерским такмичењима, на филмским и позоришним фестивалима у земљи и иностранству, да су одбрањени први докторски уметнички пројекти и значајне докторске дисертације, да су Универзитет уметности посетили и одржали предавања, радионице и презентације угледни професори и уметници из иностранства и да су наши професори били гостујући професори на светски познатим школама и учесници бројних међународних скупова.

Усред ових успешних подухвата стајала су два изазова садашњег времена: реформа високог уметничког образовања и економска криза, и они су наметали бројне препреке. Захваљујући помоћи Министарства просвете и солидарности Београдског универзитета у прерасподели квота мастер студената на терет буџета, као и заједничким напорима Колегијума декана, савладавали смо ове препреке са пуном свешћу о озбиљности проблема и о значају њиховог решавања. Јер, настава на Универзитету уметности је специфична – имамо мали број студената и професора у односу на све друге универзитете, али је школовање наших студената скупо. Само је релативно скупље него на другим облицима студирања, будући да се улагање у уметничко образовање – вишеструко враћа. Као што знамо, нема бољег амбасадора једне земље од њеног уметника. Материјални трошкови наставе су неизбежна ставка у успостављању посебног модела финансирања факултета уметности и надамо се да ћемо успети да уверимо наше Министарство у оправданост и неопходност овог услова за опстанак јединог државног уметничког универзитета у земљи.

Говорећи о искушењима која су нам се наметнула, свакако је нашу велику пажњу и ангажовност изазвала последица доношења Закона о планирању и изградњи, тј. конверзија нашег права на коришћење блока 39. у јавну својину Рапублике Србије. Надамо се да ће напори декана и Ректората имати за резултат укључивање изградње једног од наших факултета уметности и довршавање већ постојећег факултета уметности на овој парцели, у Кампус науке и уметности, који се по свој прилици гради у блоку 39. То је веома озбиљан подухват са којим се суочава Колегијум Ректората и декана и очекујемо позитиван исход у датим околностима.

Посебност Универзитета уметности, оличена у споју и садејству најбољих, строго изабраних студената и најбољих, активних уметника ове земље, даје нам полет и снагу да истрајемо у најтежим тренуцима, јер ретки су универзитети који се том одликом издвајају. Зато Универзитет уметности заслужује суверено место које има у образовању, уметности, науци о уметности и култури наше земље.

ПРОМОЦИЈА СТУДЕНАТА ГЕНЕРАЦИЈЕ
УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ

Енике Герег – Gőrőg Enikő, ФМУ
Наташа Стојановић, ФЛУ
Тијана Ђинђић, ФПУ
Јелена Стевановић, ФПУ
Милош Нешовић, ФДУ

: Студенти генерације УУ: Енике Герег - Gőrőg Enikő ФМУ, Наташа Стојановић ФЛУ, Милош Нешовић ФДУ, Тијана Ђинђић ФПУ и Јелена Стевановић ФПУ

: Енике Герег - Gőrőg Enikő, ФМУ

: Наташа Стојановић, ФЛУ

: Тијана Ђинђић, ФПУ

: Јелена Стевановић, ФПУ

: Милош Нешовић, ФДУ

***

Студенти II године Глуме ФДУ
говоре стихове Десанке Максимовић

_DSC1748

***

ДОБИТНИЦИ ВЕЛИКЕ ПЛАКЕТЕ

проф. др Мирјана Веселиновић Хофман, ФМУ
ред. проф. Чедомир Васић, ФЛУ
ред. проф. Гордана Комад Арсенијевић, ФПУ
ред. проф. Јелица Ђокић, ФДУ
СОКОЈ – организација музичких аутора Србије

: ред. проф. Чедомир Васић ФЛУ, ред. проф. Гордана Комад Арсенијевић ФПУ, ред. проф. Јелица Ђокић ФДУ, проф. др Мирјана Веселиновић Хофман ФМУ и Драган Брајовић СОКОЈ

: Др МИРЈАНА ВЕСЕЛИНОВИЋ-ХОФМАН је редовни професор на Катедри за музикологију Факултета музичке уметности у Београду и Интердисциплинарним студијама Универзитета уметности. Предавала је у Новом Саду, сарађивала је са Универзитетом за музику и драму из Ростока, Немачка, Еразмо Универзитетом из Ротердама и Универзитетом Преторија. Главни је и одговорни уредник двојезичног научног Интернационалног часописа за музику Нови Звук, члан уредништва Зборника Матице српске за сценске уметности и музику, члан стручне редакције, за израду Српске енциклопедије, уредник многих музиколошких издања и руководилац научних пројеката Катедре за музикологију Факултета музичке уметности. Њена научна активност усмерена је ка пољу српске и европске авангардне и постмодерне музике. Објавила је око 80 научних студија, анализа, есеја и неколико књига од којих је једна објављена и на немачком језику. Годинама се бавила музичком критиком на Трећем програму Радио Београда и у дневном листу Политика. Иницирала је фестивал Музика у Србији и едицију плоча са делима српских композитора. Учествује на музиколошким скуповима националног и интернационалног карактера; члан је међународних научних тимова и селекционих комисија. У иностраним музиколошким круговима истакнута је као „један од водећих мислилаца у пољу музике и естетике у Централној Европи”. Шеф је Катедре за музикологију Факултета музичке уметности у Београду, председник Музиколошког друштва Србије, члан Одељења за сценске уметности и музику Матице српске и члан Интернационалног музиколошког друштва.

: ЧЕДОМИР ВАСИЋ је дипломирао и магистрирао на сликарском одсеку Академије за ликовне уметности у Београду. Као стипендиста Фулбрајтовог програма боравио је на усавршавању на Калифорнијском универзитету у Санта Барбари и Лос Анђелесу где је студирао видео и компјутерску уметност. Редовни је професор на Факултету ликовних уметности у Београду на предмету Сликање и Цртање. На Факултету драмских уметности предаје Ликовну културу за студенте филмског смера. Члан Удружења ликовних уметника Србије од 1972. године. Излагао је на многим изложбама у земљи и иностранству. Учествовао је на многобројним групним изложбама у еминентним галеријама и музејима. Међу најважније самосталне изложбе убрајају се: Слике, Америчка трака, Синтетички пејзажи, 24 сата Руанске катедрале у Београду, Серије из класичне старине у Ужицу, Пут у Оз у Панчеву, Интроспектива у Галерији Хаос, Стање узбуне у Чачку, Раскућивање у Крушевцу, Под вулканом и Клијина башта у Напуљу. Покренуо је сликање мурала у Београду и остварио већи број дела на јавним местима. Објављује стручне и теоријске радове из области ликовних уметности. Изабран је на функцију Ректора Универзитета уметности у два мандата. Био је члан Управног одбора ЕЛИА (Европске мреже високих уметничких школа и института). Добитник је Награде 20. Меморијала Надежде Петровић у Чачку и Награде публике и Ордена реда уметности и књижевности у рангу витеза, које додељује Министарство за културу и комуникације Републике Француске.

: ГОРДАНА КОМАД АРСЕНИЈЕВИЋ је дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду на Одсеку за костим, атеље Савремено одевање у класи проф. Анђелке Слијепчевић. Магистрирала је на Одсеку за костим. Бави се дизајном одеће, обуће и модних детаља. На Факултету примењених уметности, изабрана је у звање доцента, затим ванредног и редовног професора. У току двадесетогодишњег рада на Факултету била је на функцији шефа Одсека за костим и члан многих комисија. Води и наставу магистарских студија. Излагала је на многобројним изложбама у оквиру Београдске недеље моде, на Мајским изложбама Удружења ликовних и примењених уметника и дизајнера, на Октобарском салону, Златно перо Београда и многим другим. Добитник је значајних признања: • СПЕЦИЈАЛНО ПРИЗНАЊЕ БАЗАРТ, • БАЗАРТ награда за најуспешнијег модног дизајнера, • Награда ПРСТЕН ЗЛАТНИ ПАУН за најбољу колекцију на Међународном сајму одевања, као и награде: • ЗЛАТНА КОШУТА.

: ЈЕЛИЦА ЂОКИЋ је дипломирала на Факултету драмских уметности, на Катедри за филмску и телевизијску монтажу, где је данас запослена у звању редовног професора. Још од студентских дана професионално се бави филмом и телевизијом као монтажер. За 37 година рада монтирала је стотине филмских и телевизијских дела. Стекла је искуство у свим врстама и жанровима филма и телевизије. Од филмова свакако најзначајније место припада документарним и кратким филмовима, посебно оним о животињама и са историјским темама. Као монтажер урадила је 110 краткометражних и наменских филмова, око 50 телевизијских емисија различитог жанра, 30 анимираних и цртаних филмова и више десетина рекламних ТВ и музичких спотова. Активно је била укључена у трансформацију Катедре за филмску и телевизијску монтажу, читавог Факултета драмских уметности, а потом и Универзитета уметности у складу са постулатима Болоњске декларације и посебно стандардима за акредитацију високошколских установа. Руководила је припремом материјала за акредитацију основних и мастер студија Катедре за филмску и телевизијску монтажу, на чијем челу је била као шеф катедре. Сада је члан Комисије за акредитацију и проверу квалитета за поље уметности. Добитник је више награда: Златна мимоза на Југословенском фестивалу играног филма у Херцег Новом, Златна медаља на Југословенском фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду и Кристалне призме, коју је доделила Академија филмске уметности и науке Југославије.

: Драган Брајовић, заменик председника УО СОКОЈ-а СОКОЈ је одиграо огромну улогу у успостављању и развијању система ауторско-правне заштите, у борби за бољи материјални положај домаћих музичких аутора, заштити права иностраних аутора и промоцији националних културних вредности.

***

Трио лаута АНОНИМУС 3

Дарко Карајић, теорба
Софија Михаиловић, барокна мандолина
Војин Коцић, барокна гитара

Alessandro Piccinini: Chiaccona

_DSC1781
ДОБИТНИЦИ СРЕБРНЕ МЕДАЉЕ
УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИ:

Владимир Милошевић, ФМУ
Љиљана Ристивојевић, ФЛУ
Тодор Лалицки, ФПУ
Срђан Карановић, ФДУ

: доцент Владимир Милошевић ФМУ, асистент Срђан Карановић ФДУ, стручни сарадник Тодор Лалицки ФПУ

: доцент Владимир Милошевић

: Љиљана Ристивојевић

: Тодор Лалицки, стручни сарадник ФПУ

: асистент Срђан Карановић

***
Дивна Тонтић, виолина
Eugène Ysaÿe: Balada, соната бр. 3, за соло виолину

_DSC1798
***

ПРОФЕСОРИ КОЈИ СУ РАДНИ ВЕК
ПОСВЕТИЛИ УНИВЕРЗИТЕТУ УМЕТНОСТИ

ред. проф. Милан Михајловић, ФМУ
ред. проф. Марија Драгојловић, ФЛУ
ванр. проф. Здравко Милинковић, ФЛУ
ред. проф. Миодраг Бајић, ФПУ
ред. проф. Слободан Ђуричковић, ФПУ
ред. проф. Милован Гађански, ФДУ
ред. проф. Срђан Карановић, ФДУ